Posvećeno svim damama koje prate blog eXXXperiment 
Ovaj, pomalo neobičan splet okolnosti, dogodio se pre jedno osamnaestak godina. Zašto mi je taj događaj isplovio na površinu posle toliko vremena, ne znam ni sam. Bitno je, da će i posle tolikog vremena ipak otpočeti svoje postojanje ne u formi odavno zapostavljenog sećanja, zaturenog ko zna gde u mom mozgu, već u formi napisane reči.
Kao što se može naslutiti iz naslova reč je o knjizi „Mali princ“.
Bio sam još uvek momak. Mlad, neiskvaren i donekle neiskusan. Još uvek sa „glavom u oblacima“ hrlio sam kroz život. Disao sam punim plućima. Danju sam radio. A noću, kao što kaže sama reč, živeo noćni život. Stalno sam jurcao za nekim novim devojkama. Kao pas gonič koji je ganjao svoju divljač. Glupo i bezobrazno od mene da nežniji pol poredim sa divljači, ali to je samo radi davanja šlagvorta celoj ovoj priči. Jeste, da se često dešavalo da divljač, utekne dok sam sav zajepuren za njima trčkarao. Samo bi mi odlepršale pred nosom i izgubile se visoko u nebo ili negde u gustu šumu ili bi pak završile kao lovina tamo nekih šoderskih lovaca, glupandera i tonjavaca koji su bolje izgledali od mene ili su pak imali skuplju lovačku opremu. A ja bih ostao sav musav, nesrećan, prašnjav i umoran od tolikog jurcanja.
A bilo je mnogo različite divljači. Bilo je i nežnih srna, ponosnih paunica, prepelica, jarebica, raznih koka i kokica, za koje i danas žalim što nisu postale moj lovački trofej, ali bilo je one divljači (razne plovke, kokoške, guske, svrake, koze ćurke…) za koje mi je drago što su od mene utekle. Mnogo je divljači uteklo meni upornom lovcu. Ali, ponekad je moj lov bio i uspešan. Ipak se upornost isplati.
Ja sam se, u tom, manje više uspešnom lovu, rukovodio mišlju da ustvari ekstaza lova počiva u njegovom samom činu. To ganjanje i nadmudrivanje je sama suština lova. Neizvesnost u ishod lova, neka prijatna uznemirenost, ubrzan rad srca, povećano lučenje adrenalina je ono zbog čega sam uživao u toj vrsti lova.
Što se tiče divljači uopšte, i tu postoji neka kategorizacija. Što je divljač veća, to je veći trofej i slava. Ali postoje i oni lovci koji upucaju sve što im dođe pod nišan. Možda nije svaki ulov za trofej, ali sve se boduje. Možda zato i nije trebalo birati lovinu. Možda je trebalo da lovim sve, bez obzira na kvalitet. Jer bitan je krajnji skor. Kad ne može kvalitet neka onda bude kvantitet. Ali, sada, kada bih mogao da vratim vreme unazad, opet bih isto postupio. I dalje bih bio lovac koji bira divljač koju će da odstreli.
Za mene lov predstavlja, kao što sam rekao, nadmudrivanje i taktiku. O lovu o kome ja pričam često se ispostavi da je lovina zapravo lovac koji je naveden da krene u lov baš na tu divljač koja će ga uloviti. Sa druge strane lovina često želi da bude ulovljena od određenog tipa lovca. A samo veliki lovci hvataju veliku divljač i njih ne može da prevari iskusna i lukava divljač.
Ja sam, kao i mnogi, često pokušavao da uhvatim i veću divljač od one sa kojom bih mogao da se izborim. Mislio sam da sam veći lovac nego što stvarno jesam. U takvim prilikama često sam sprovodio odgovarajuću taktiku iako sam u suštini znao da nemam nikakve šanse. Postupao sam tako, da divljač, potencijalni ulov, ne oteram i uplašim. Možda mogu biti odbijen, ali ipak ću se truditi da ostavim dobar utisak. Morao sam, bez obzira ne sve, da budem shvaćem kao prijatelj, onaj koji ima dobre namere. Onaj od koga se ne treba plašiti. Jer danas možda neću uspeti. Ali, biće dana i drugih prilika. Kada mi zvezde budu naklonjene. Napšću kada lovina postane neoprezna. Kada shvati da ne predsavljam opasnost. Kada mi dopusti da budem u njenoj blizini. Ona ću napasti. I upucati je. Surovo, ali delotvorno.
U jednoj takvoj situaciji pokušao sam da prodrem do jedne devojke koja je ipak bila na nekom nivou. Važila je za famoznu ženu. Pored lepote i savršenog tela posedovala je i intelekt što je muškarce dovodilo do očajanja. Ona nije bila glupa lepotica koja može lako da se prevari i obmane. Ona je bila krupna divljač. Ne tamo neka glupa kvočka koja se ulovila još pre samog lova. Bila je pravo iskušenje čak i za one iskusne lovce krupne divljači. Iskušenje i izazov. Svud oko nje bili su lovci. Ali, svi su se držali na odstojanju. Ipak njen stav je odbijao muškarce. Muškarci se plaše lepih žena. Pametni muškarci se plaše lepih žena.
Iako mi je srce udaralo kao ludo, krenuo sam da pletem mrežu oko svog budućeg plena. Ona me je odmeravala kao crna udovica. Pustila me je da joj se približim. Valjda neće da me ubije. Svidela joj se moja priča. Probio sam led. Kada sam pomislio da sam krenuo dobrim putem. Kada sam polako pripremio sitauaciju za ofanzivni napad pod kojim će osvojiti svog neprijatelja, usledilo je šok pitanje:
„Da li si čitao Malog princa ?“
„Molim ?“
„Da li si čitao Malog princa ?“
„Ne razumem pitanje, ali nisam..“
„Ništa onda. Pročitaj. Nije obimna knjiga.“
Okrenula se i otišla ostavivši me začuđenog i zbunjenog. Mali princ. Na koga sam joj ja ličio ? Na nekog klinca ? Pročitao sam je mnogo bolje i ozbiljnije knjige. A ona da me otkači na tu foru. Mali princ. Pazi da ga ne pročitam.
Iako mi je divljač upravo izmakla, divljač koja mi je mogla doneti status velikog lovca, trofej na kome će mi svaki lovac zavideti, ja se nisam demolarisao. Znao sam da nisam imao šanse ili sam se samo tešio znajući da sam ponovo bio odbačen. Nastavio sam svoj stereotipni život.
Vreme je prolazilo. Ja sam i dalje funkcionisao po ustaljenoj šemi. U mislima mi je još uvek obitavala ta fatalna devojka i Mali princ. Više je nikad nisam sreo. Ko zna ko je nju ulovio ?
Onda sam ugledao nju. San svakog lovca. Kapitalac manifestovan u telu devojke. Trijumf za sva vremena. Uplašio sam se od te lepote. Uplašio, ali i zadivio. Bio sam opčinjen. Gledao sam je bez daha. Mora da sam balavio. Sigurno je da nisam bio njena klasa. Bio sam svestan da sam za nju nedorastao lovac. Mali amaterčić koji može da posluži samo za poigravanje. Ali, ipak sam rešio. Vreme je za lov. Bez obzira na ishod. Bez obzira na sve. Morao sam da pokušam. Ništa drugo nije bilo bitno. Bila je bitna samo ona. Propustiti ovakvu priliku, priliku koja se retko pruža u životu, bilo je neprihvatljivo. Pa šta ako ne uspem. Toliko puta sam ga već ispušio i popio crvenih kartona da bi mnogi da su na mom mestu do sada već izvršili samoubistvo, zamonašili se ili se pak samouštrojili. A ja sam i dalje trudio. Jer nikad se ne zna. Možda mi se i posreći.
Počeo sam sa pripremama. Počeo sam sa raspitavanjem o navikama i osobinama svog potencijalnog ulova. Raspitao sam se kako se zove, koliko ima godina, gde izlazi, skim se druži, šta voli a šta mrzi …
Polako sam krenuo da pripremam teren i upoznajem svoj plen.
A onda je usledio nesvakidašnji događaj. Ona je prišla meni. Ona je mene lovila. Ja sam bio plen. Nisam mogao da se opasuljim i dođem sebi. Kada sam gotovo hteo da joj se dobrovoljno predam i kažem joj:
„Uzmi me. Tvoj sam. Radi sam mnom šta god ti se prohte. Moj život je u tvojim rukama.“
Ona mi je postavila pitanje.
„Da li si čitao Malog princa ?“
„Šta !!!“ – zaprepašćeno sam upitao
„Da li si čitao Malog princa ?“
„Da li je to neka šala.“
„E, ništa izvini. Pogrešila sam“
Dok sam došao sebi ona je već nestala.
Mali princ. Opet!!! Šta je sa tim malim princem ? Da li je moguće da sam ga opet ispušio na istu foru. Zašto baš njih dve da me pitaju za Malog princa ? Zar je to toliko bitno ? Zašto me nisu pitale za bilo koju drugu knjigu ? Za alhemičara, Ivicu i Maricu, Put kojim se ređe ide, Blago cara Radovana, Zelenu čoju, Spletkarenje sa sopsotvenom dušom, Ženski rodoslov, Igru staklenih perli, Plavi čuperak, Ararat, Sto godina samoće, Dnevnik srpske domaćice …ili bilo koju drugu?
Ne! Oba puta je morao da bude Mali princ. Jednom može biti slučajnost. Ali dvaput? To već nešto govori.
Iz tog razloga rešio sam da pročitam Malog princa. Nisam smeo sebi da dozvolim da po treći put doživim istu situaciju. Želeo sam da vidim gde grešim i šta zapravo ne kontam u vezi tog Malog princa. Odmah sam otišao u knjižaru i kupio knjigu. Knjižicu, bolje rečeno. Morao sam da saznam šta se to krije u toj knjižici.
Pročitao sam je za dva sata i konačno sam došao do zaključka. Konačno sam shvatio.
Mali princ. MALI PRINC ! MMMAALIII PRRRINCCC !?
Žene !!! Ko će njih razumeti ?
Šta im je značilo to pitanje?
Ni dan danas ne mogu da odgovorim na to pitanje.
Ma nemoguće da nisi provalio zašto to pitamo?
Ivana
valjda zato što ste male princeze
Možda zato da vide da li umeš ili želiš da gledaš unutarnjim očima?
Branko
gledanje dušom
Znaš šta, jako mi se svideo post. Kao sve si fin, a onda začiniš sa “Toliko puta sam ga već ispušio i popio crvenih kartona da bi mnogi da su na mom mestu do sada već izvršili samoubistvo, zamonašili se ili se pak samouštrojili. ”
E, to.
Da probam da ti odgovorim na pitanje, iako će biti ful proizvoljno i ne možda dovoljno uverljivo. Kapiram da je otprilike pre 18 godina bila ta knjiga na vrhuncu popularnosti, pa su je dame masovno čitale, uostalom to je knjižurak ko slikovnica
Ne znam u čemu je tolika fora s tim “Malim Princom”. Gledanje sveta dečjim očima..I da si rekao da si čitao, mislim da bi dobio korpu. Šta sad knjiga, ovo ono. 
Jungle Queen
ANTOINE DE SAINT-EXUPÉRY je bio pilot. Voleo je da leti. Ko zna čime se dizao kada je napisao Malog princa
Lovac, divljac, kokoske, kapitalac, divljac..sve si zdudao
I dobro, kako se vidi sustina?
Tipicno musko pisanije, ccc
Zelena
Lovac u žitu
Košćica?
Post namenjen ženskom rodu, a ako komentar pošalje muškarac – pitanje je da li je on “žensko” ili GEJ?
Mišo
slobodno može da komentariše svako ko ima potrebu da komentariše ja sam samo hteo da iznesem svoj doživljaj devojaka i kako shvatam te muško-ženske relacije. Danas je sve drugačije. Na žalost. Nema više Malih prinčeva a ubeđenih lovaca koliko ti duša želi
Nemoj da žališ. Svako vreme ima svog “malog princa”, samo što je nekog pregazilo to vreme i sa setom se seća MMM…..
Потписујем коментар од Џангл квин и додајем: Не мислим да је Мали принц оставио велики утисак на њих, већ је то тад било популарно и само су се правиле паметне. Ништа ново кад су у питању жене.
Letnja Oluja
mogle su da me pitaju da li slušam Cecu ili koja kola vozim ? I to je bilo popularno.
Exxxxe, pa mogle su one, no ih nikad ne bi gledao ko alfa ženke. Ajd’ priznaj da se ložiš na Malog princa?
Jungle Queen
A što se tiče Malog princa ja sam se uvek pitao ko je bio Mali Princ. Najrealniji odgovor: Mali Princ je ustvari BOG !!! I da ložim se na malog princa 
Dobra je to knjiga !!!
a nećeš me uloviti sa tim trik pitanjima, pa da ispadnem gay
Ne znam, ja se ložim na velikog princa
Opušteno, već si ulovljen 
P.S. Sad kad si mi rekao da je on BOG, mogu opet da probam da ga čitam
Jungle Queen
bolje da ne komentarišem, kad ponovo pročitaš MP ali posmatrajući ga kao jednog Boga, javi mi da vidim kakve su impresije
Vecina ovih ostalih knjiga koje si pobrojao nije bila napisana pre 18 godina
Nego, cekaj, pred sam kraj si napisao da si shvatio. Shvatio si ili nisi?
Magi
Ti nasluti kog.
mala opaska, samo 2 knjige su napisane kasnije: Dnevnik i Spletkarenje… Znao sam za to jer sam ih i ja pročitao ali sam ih ipak nabrojao i to samo iz jednog razloga
Što se tiče shvatanja, shvatio sam da ništa ne shvatam
Skoro sam čula pesmu od Nine Badrić gde se spominje Mali princ, evo i ti sad o njemu pišeš… Moraću ponovo da pročitam tu knjižicu
WOOman
Nina Badrić i JA, dobra kombinacija mora da priznam
biće da je to jedino mesto gde se tad sretala lisica.. htele da ti objasne koja su vrsta divljači jer im crtanje nije išlo od šape, al zbog tvog (ne)čitanja ostaše nedorečene ..
Šunjo
ja jurio kokoške a ono lisice…
i lisice se hrane iz kokošinjca…
Pa, jeste, u pravu si. Ja racunam da je nesto od toga pisano kad sam ja isla u gimnaziju, a to je bilo pre neki dan
Magi
vreme brzo prolazi, nismo ni svesni koliko brzo
I?!!! Kako si doživeo priču o Malom princu kada si je pročitao? Da sam ikome postavila neko pitanje nalik ovom to bi bilo samo iz jednog razloga. Granica spremnosti žrtvovanja za osobu do koje ti je stalo…
Nena
volim da polemišem o knjigama ali na žalost nemam sa kim
E ako me je šta oduvek nerviralo bila su pitanja tipa “jesi li čitao/la, slušao/la, gledao/la…” to meni samo govori da o drugim stvarima nema šta da se priča.
Charolija
nemoj da se nerviraš
Trebao bi jos dva sata da utrosis i procitas knjigu… onda ce ti se” samo kazti…”
;-)
Sarah
pročitao sam ja mnogo puta
Uh Exxx, nisam znao da si bio i lovac.
Odličan tekst
Alex
prava pesma uz post
A to nabrajanje Spletkarenja, Zenskog rodoslova je samo iz razloga jer su retke osobe koje vole knjige a da te nisu procitale
a muskarac koji je to procitao ima VELIKI plus pa sve i da ih nije doziveo na pravi nacin 
po meni kvarno igranje, ali Boze moj..
Ili si krokodil, ili si pojeden
treceg nema 
Mali princ je samo “tema” za mnoge filozofske misli ili kako bi to “muski” rekli: trabunjanje o svemu i svacemu bez ikakvog smisla
tako da nemoj se mnogo zalostiti, nisi propustio sigurno mnogo toga.. Zene su ipak zeljne samo price i razumevanja, a sve ostalo je ostalo..
P.S.. Mala opaska. Pametene zene su dovoljno pametne da znaju da im “jaca polovina” ne treba
LunaMorena
I da, žene su jači pol 
ja ne blefiram niti se foliram, jednostavno takav sam i zato i nisam pokušao da po drugi put improvizujem. Što se tiče nabrajanja knjiga, ne smemo zaboraviti jednu činjenicu, da je ovo ipak jedan eXperiment i da ja kao protagonist istog imam određene ciljeve i namere prilikom pisanja svakog posta…
A Mali Princ ? I on je u međuvremenu porastao.
Dalje, ni zbog čega što sam uradio ili nisam uradio u svom životu se ne kajem baš zbog toga što sam iz svakog svog činjenja tj nečinjenja uvek izvlačio neke pouke ili sticao nova iskustva bila ona pozitivna ili negativna.
U vezi žena, odavno znam da je nastupila era žena i da su im muškarci sve manje potrebni, čak i za reprodukciju
Ha,ha, kod mene nije u fazonu Mali princ, pitanje je jesi li čitao nešto od Balaševića
Svako ima svog princa
Breskvice
Balašević nije mali princ, on je panonski mornar
Srecno ti bilo
WOOman
hvala, čitamo se
Eh, eh, ja sam tražila i našla na Malog Princa… No, kada sam se kasnije žalila na male stvari, uvijek se vadio na to:” Ja sam MALI princ!!!”
Pokazala sam trnje i sada tražim Kamijevog srećnog Sizifa.
Valjda pitanje: “Da li si čitao Malog princa ?” trebalo da znači:” Jesi li odrastao do djeteta? Mi žene, mislimo da je to važno, jer najveći ljudi ostaju djeca”.
P.S. Fin ti je novi dom
Miss O’Hajem
ja sam ti večito dete
Alhemicar???? Stvarno??????
koji glupani to citaju majke ti?
Ime
nijedna knjiga nije glupa, čisto da znaš
a znao bi to da čitaš
da si ti meni ziv i zdrav, Alhemicara sam procitao jos dok sam bio u srednjoj skoli, od korice do korice, posto se uvek trudim da zavrsim zapocetu knjigu, i bez ikakve sumnje zakljucio da je knjiga totalno djubre.
A evo ti i zasto: sve je to mnogo pre njega napisao Herman Hese, i to u svakoj knjizi ista tema samo malo drukcije obradjena.
p.s. Prezreo sam Alhemicara pre nego sto je postala omiljeno stivo manekenki… toliko o tome.
Ime
sve je receno, odavno… i meni je ta knjiga smešna ali ipak nosi neku poruku ima poentu. Nemaš potrebe da se srdiš… prošao(la) si test
DOBRODOŠLO IME MOJE U EXPERIMENT !!!
I? Jesi li mali ili veliki princ?
Crno ili belo
svakako Mali Princ
Pingback: Mali Princ | www.blogovnik.com