Kakav članak?

E, sad ćete imati priliku da pročitate do kakvih sam sve zaključaka došao. Ovo će vas pomeriti sa mesta. Ovako nešto još niste imali priliku da čujete i pročitate. Verujte mi i ja sam se iznenadio kada sam sve to skontao. Noge su počele da mi klecaju, srce da udara k’o ludo. Bio sam srećan i tužan u isto vreme. Nisam znao da li da plačem ili da se smejem. Obuzelo me je ushićenje i uznemirenost. Blago stanje užasa i euforije istovremeno, ali da ne dužim sa opisom svojih emocija nego da krenem sa pričom. Nema se vremena za gubljenje. Evo krećem sa pričom.
Sa pričom? Ček, ček, šta sam ono hteo da kažem? E do qurca. ‘ebem te pameti. Zaboravio sam šta sam hteo. A stvarno je bilo vrlo zanimljivo i nesvakidašnje, al’ šta sad se radi. Hoće to kod mene. Naročito ovih dana posle silnih praznovanja, bančenja do kasno i svega što ide uz to, ali setiću se valjda, ovih dana. Idem sad, da vidim gde se sećanje zagubilo. Možda su ga deca ćušnula negde pod krevet ili u neki ćošak ili su ga poturila keru da oštri zube. Možda ga je supruga bacila u đubre ne shvatajući da se greškom našlo pod njenom rukom ili sam ga ja možda negde zaturio pa ću ga naći kad sve više neće imati značaja. A vi obavezno navratite opet. U međuvremenu se možda i setim. A i da se ne setim, sigurno će mi neka glupost „pasti” na pamet i ja ću je brže bolje objaviti i podeliti sa vama. U to budite sigurni. Do tada ponašajte se kao da ste pročitali članak koji vam je legao baš kao pesnica na oko. Članak koji vas je ošamario i otrgo iz letargije svakodnevnog života. Članak koji vam je otvorio oči, zagolicao znatiželju, brknuo prst u oko, zabio nož u leđa, probudio strast, uzavreo krv, izazvao erupciju osećanja, rekao sve ono što vam je trebalo da čujete, pružio sve što vam je bilo potrebno i učinio srećnim što ste imali priliku da ga pročitate… Ponašajte se kao da ste pročitali takav članak i biće vam mnogo lepše i bolje, a ja ću još ispasti pametan. Hoću samo da vam kažem da mislite pozitivno bez obzira što na ovom blogu preovlađuje pesimizam. Pesimisti ne mogu biti pobednici a i ja sam, koliko god to neverovatno da deluje, prilični optimista.
Ček, ček setio sam se šta sam hteo da kažem. Misao se vratila sama od sebe. I to kad sam se najmanje nadao, ali pošto sam već dovoljno napisao za ovaj put, rećiću vam TO nekom drugom prilikom, ako u međuvremenu ne zaboravim šta sam hteo da vam kažem, mada znate vi dobro šta sam hteo, zar ne?

23 Comments

  1. Dobro jutro
    pesimisticni optimisto :mrgreen:
    ne znam tacno sta te je procitano “navuklo” da napises ovaj post, ali mislim super je :lol:
    i na kraju, krajeva sve sam razumela :lol:
    znam sta je pisac hteo da kaze, mada nista bitno nije rekao :mrgreen:

  2. Čini mi se da znam na koga si mislio i šta si hteo “preneseno” da nam saopštiš! Reći ću ti samo JE*I GA, ima nas svakakvih. I običnih i neobičnih i mudrijaša i filozofa i pesnika i pisaca i vajara i slikara i doktora i novinara i prostih i finih i sve to čini jedan dobar “lonac”. Može da ti se ne svidja, možeš da se ljutiš, možeš da kažeš ili da ćutiš! Od volje ti! ;)

  3. Breskvice
    vidim da niko ne komentariše zvezdicu, pa se malo pravim naivan ;)
    Shvatila si da ništa nije slučajno. Sve je NAMERNO i sa nekom svrhom. Bravo ! ;)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com