Verujte u deda Mraza

Bližila se još jedna Nova godina. Kao što inače biva, najuzbuđenija su svakako bila deca. Najviše zbog poklona koje će dobiti. Da ne spominjem odmor od škole i učenja. Mi matorci smo nekako počeli Novu godinu da doživljavamo kao svaki drugi dan. Nestala je ona draž i uzbuđenje koje smo nekad doživljavali dok smo bili mladi i ludi. Valjda to ide sa godinama. Ili nas je ovo surovo vreme, svakodnevne brige i problemi, jednostavno lišilo mogućnosti uživanja u malim stvarima.

Da bih svojim klincima još više uvećao užitak i značaj Nove godine, a ujedno da bih se i sam malo opustio i razonodio, skovao sam plan sa jednim svojim prijateljem kako da se našalimo sa njima. Plan je bio da on telefonom pozove mog mlađeg sina i da se predstavi kao Deda Mraz. I pozvao je. I javio se klinja na telefon. Prvo se iznenedio, pa uplašio, pa se obradovao i na kraju poverovao. Pričao on sa Deda Mrazom, bogami, jedno pola sata. Izrecitovao mu je sve moguće pesme koje je znao, lagao ga kako je bio mnogo dobar, kako je slušao mamu i tatu, kako se ne bije sa starijim bratom, kako ne pravi lom… Rekao je još da će biti još bolji ako mu Deda Mraz donese poklone.

Nakon nekoliko dana odoh u prodavnicu i kupih klincima novogodišnje poklone. U toku dana, dok su klinci igrali igrice na kompjuteru, izvadih iz gepeka automobila paketiće i stavih ih ispred ulaznih vrata. Pozvah svog ortaka, koji se predstavljao kao Deda Mraz i objasnih mu šta treba da uradi.

Ušao sam u kuću i sa suprugom se pridružio klincima. Kao fora da gledamo kako igraju igrice. Zazvonio je telefon. Javio se mlađi sin. Na vezi je bio Deda Mraz. Klinac, pomalo zbunjen, otpoče razgovor sa Deda Mrazom. Po završetku razgovora, sav uzbuđen i euforičan, dotrča do nas i reče da mu je Deda Mraz rekao da će paketiće ostaviti ispred ulaznih vrata pošto su on i njegov brat bili mnogo dobri. Hteo je lično da im uruči paketiće, ali je mnogo žurio da i ostaloj deci podeli novogodišnje poklone i da zato nema mnogo vremena, tako da će im paketiće ostaviti ispred vrata.

Klinci brže bolje potrčaše napolje i, kad su videli poklone ispred ulaznih vrata, počeše da skaču kao nenormalni. Stariji sin je skontao o čemu se radi, mada je i on bio presrećan. A mlađi klinac od tog trenutka svakom koga vidi priča kako mu je Deda Mraz doneo poklon, jer je bio mnogo dobar. I sad veruje u Deda Mraza. A ja sam bio presrećen i zadovoljan, jer je mala prevara uspela. Kako je deci malo potrebno da budu srećna! Par slatkiša i neka igračkica i ništa više im nije potrebno. Kad bi ljudi bili kao deca, svet bi bio mnogo lepše i veselije mesto.

Zato, budite i Vi na tren dete, makar za Novu godinu, verujte u Deda Mraza, možda ćete i dobiti nešto.

Priča poslednji put ažurirana avgusta 2013. godine. Prezentovana verzija objavljenja je u mojoj knjizi NITOGEN.

 

30 Comments

  1. Divan si )))))))))
    Deca treba da veruju u bajke, treba da razvijaju mastu, mislim da je to nesto najlepse))))))))))))
    Price o modernoj psihologiji i stetnosti iluzija koje se posle razbiju su po meni glupost.Zivot ce im svakako doneti dovoljno surovih stvari, pa neka u sebi nose bajke iz detinjstva koje ce im uvek biti razlog za srecan osmeh…))))
    Sta fali nama koji smo odrastali verujuci u magiju ?))))))))))
    (ovo je retoricko pitanje, nemoj odgovoriti molim te )))))))))))) ;)
    Bila sam i dobra i nevaljala, ali poklonu se nadam ;)

  2. Veshtichanstvena
    u potpunosti se slažem sa tobom. Skoro sam čuo na TV-u da se teži ukidanju bajke Crvenkapa iz razloga što negativno utiče na decu ? Naime kada je Crvenkapa krenula kod bake u posetu u korpi je pored ostalih đivđuva imala i flašu vina a to će kod dece stvoriti aluziju da deca treba da konzumiraju alkohol ? Nonsens. Ma ludost.

  3. Aha, baš zanimljivo, a što deca gledaju pijance po ulicama video igrice u kojima nema crvenkapice nego se ubijaju umesto dobar dan, jooooj.
    Neću da se žestim, praznično sam raspoložena, ali bih ja malo te vajne psihologe volela da psiho-analiziram, pa bi posle seanse, ostalo za njih samo ono “psiho” ))))))))))))

    Svako uostalom neka svoju decu vodi kroz detinjstvo kako hoće i misli da je najbolje.
    Mene su tako vodili da sam vidiš, ostala slepica, verujem u sve bajke i Deda Mraza ))))))))))))))))

  4. Pa to je lepo čuti, obzirom da se danas muškarcima sve više svidjaju muškarci u halterima i crnim , mrežastim čarapicama ))))))))) ;)
    Ostani muško bre :lol:

  5. Veshtichanstvena
    kao i što sama znaš, vodio sam silne rasprave sa modernim muškarcima povodom seksualnog opredeljenja pa ću ja i ovaj put da naglasim da sam po tom pitanju prilično primitivan i zaostavo. Jedina kombinacija koja ide je + i –
    a nikako + i + ili i – i -.
    Zato smo i stvoreni različiti, da bi se te dve polovine spojile.

  6. svaka cast, ovim si samo dokazao da si dobar roditelj.
    nama ostalima preostaje samo da ucimo na tvom primeru i u buducnosti primenimo (pogotovo meni posto sam jos mlad :D )

    • Ivane
      nadam se da će tako biti i za jedno 20 godina kada moji klinci već budu svoji ljudi a što se tiče roditeljstva i života uopšte, čovek ceo život uči ako to želi ;)

  7. E, i ja se obradovala, kao tvoji klinci, majke mi. Nego, pošto ja verujem u Deda mraza, šaljem ti adresu i želju, a ti vidi sa onim tvojim prijateljem, da me iznenadi, na pragu ispred vrata! Može? :)

  8. Super si ovo izveo. :D
    Ma videti im samo te srecne okice dok otvaraju poklone i cude se kako nisu ulovili deda Mraza na delu, vredi vise od svega.
    Moji su i ove godine verovali u njega, mada ce sledece vec biti teze, jer su vec veliki :lol:
    Ali zato ja necu prestati :mgreen:

  9. EXXXTRA je to što si uradio!
    Ja sam se malo zeznula sa mojim sinom što sam mu pričala da Deda Mraz dolazi uvek kroz dimnjak i tu stavku previdela kao otežavajuću pri isporuci paketića-pa sada imam mali problem …dimnjaka na kući odavno nema.. Moraću da smislim nešto…da okačim poklon na oluk,pa da kažem da Dedi nije palo na pamet da ga je mogao ostaviti ispred vrata…
    Malo magije nikada nije na odmet bilo.Ni kada smo stvarno deca bili,ni sada kada još uvek u nama živi ono šašavo, koje baš kao u inat godinama, dešavanjima i okolnostima neće pa neće da odraste:-)

  10. Jaooo, kako lepo. I meni su isto to radili. Sećam se kada su isto tako moji zamolili jednog tatinog prijatelja da se obuče kao Deda Mraz i dođe kod nas. Kako sam se samo radovala! I dan danas neće da mi kažu ko je to bio, mada mislim da znam ko je. Kasnije, kada sam pošla u školu, ostavljali su paketiće ispred vrata. :) Eh, detinjstvo. :)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com